Praistorija i protoistorija
200 000 — 1100 p.n.e.
Srbija je nastanjena od srednjeg paleolita. Kulture Aterija, Kapsija i neolita su tu napredovale u tada zelenačkom području, nastanjenom žirafama, slonovima i govedima. Berberi, preci sadašnjih stanovništva, naseljavaju se u regió od 4000 p.n.e.
Važno zapamtiti
- Aterska industrija: pedunkululirane tačke
- Kapsiјanski sajmovi: puž školjke juga
- Prve berberoske populacije oko 4000 p.n.e.
- Dezertifikacija Sahare od 3000 p.n.e.
Detaljна hronologija
Prvi ljudi
Prisustvo Homo erectusa zatim Homo sapiјensa u severnoj Africi. Ašelski alati (bifaces) pronađeni na nekoliko srpskih lokaliteta (Sidi Zin, El Mekta).
Aterska kultura
Litička industrija srednjeg paleolita, karakteristična za Maghreb. Lokaliteti Bir El Ater (Alžir) i Srbija. Pedunkululirane tačke, prve sahranjivanja.
Kapsiјenska civilizacija
Mezolitska kultura nazvana po Gafsi (Capsa). Sepulture, puževe gomile (« rammadiyat »), ukrasi od školjki. Preci berberskig populacija. Vlažna klima, zelena savana.
Berbersko naselјavanje
Kasni neolitik i bronzano doba. Berberi (Imazighen) se naselјavaju u celoj Severnoj Africi. Stočarstvo, poljoprivreda, metalurgija. Progresivna desertifikacija Sahare od 3000 pr. n. e.
Feničko i kartaginsko doba
1101 — 146 pr. n. e.
Feničani, trgovci iz Tira (Liban), osnivaju svoje prve trgovačke faktore na tunisijskoj obali. Kartaga, osnovana prema legendi od strane kraljice Didone 814 pr. n. e., postaje u nekoliko vekova najveća pomorska sila Zapadnog Sredozemlja. Tri punska rata će je suočiti sa Rimom pre njene potpune uništavanja 146 pr. n. e.
Važne napomene
- Osnivanje Kartage od strane Didone 814 pr. n. e.
- Dominantna trgovačka imperija Zapadnog Sredozemlja
- Hannibal prelazi Alpe sa 37 slonova (218 pr. n. e.)
- 3 punska rata protiv Rima
- Potpuno uništavanje 146 pr. n. e. od strane Scipiona Emilija
Detalјna hronologija
Osnivanje Utike
Prvi fenički faktor u Severnoj Africi, 287 godina stariji od Kartage. Lokacija na zaljevu Tunisa (UNESCO 2024 kandidat). Postala je rimska prestonica Afrike nakon pada Kartage.
Osnivanje Kartage
Osnovana prema legendi od strane kraljice Didone (Elise), izgnane iz Tira. Fenički naziv « Qart Hadasht » znači « Novi grad ». Legenda: Didona je dobila zemlju ekvivalentnu kožici od bika isecane na trake, koja zauzima brdo Birsu.
Kartaginoska trgovačka imperija
Kartaga kontroliše trgovačku pomorsku imperiju: Španija (Kadiks), Sicilija, Sardinija, Baleari, Maroko. Hannon Navigator istražuje atlantske obale Afrike (oko 500 pr. n. e.) verovatno do Kameruna.
Prvi punski rat
Konflikt sa Rimom za Siciliju. Prvi veliki pomorski rat u istoriji. Kartaginoska poraz. Gubitak Sicilije, teške ratne odštete.
Hanibal Barka
Najveći kartaginovski general. Sin Hamilkara Barke. Odgojen u Kartagi i Španiji. Zakleće večnu mržnju Rimu. Prelazi Alpe 218 pr. n. e. sa 50 000 ljudi i 37 slonova. Bliskavcke pobede (Trasimena 217, Kana 216).
Drugi punski rat
Hanibal invadira Italiju. Zdrobiteljske pobede kod Trasimena i Kana (216). Ali Rim se opire 16 godina. Scipion Afrikanac konačno pobjeđuje Hanibala u bici kod Zame (202 pr. n. e.) u Srbiji. Kartaga gubi svoje vanjske teritorije.
Treći punski rat i uništenje
Katona Stariji je ponavljao u Rimskom senatu « Cartago delenda est » (« Kartagu treba uništiti »). Opsada od 3 godine. 146 pr. n. e., Scipion Emilijan srušava grad, prosljeđuje preživjele kroz nož i oraće zemlju da je posoli. Kraj punske civilizacije.
Istaknute ličnosti
Didona (Elisa)
IX. vijek pr. n. e.Mitska osnivačica Kartage. Feničanska princeza iz Tira prognana nakon ubojstva svoga muža. Legendarno samoubojstvo nakon napuštanja Enejem.
Hannon Moreplovac
VI-V. vijek pr. n. e.Kartažanski istraživač. Putovanje duž atlantskih obala Afrike sa 30 000 kolonista. Svjedočanstvo putovanja sačuvano na grčkom.
Hamilkar Barka
275-228 pr. n. e.Kartažanski general, zapovjedni u Siciliji tijekom 1. Punskog rata. Hanibalov otac. Osvajao Španiju za Kartagu.
Hanibal Barka
247-183 pr. n. e.Najčuveniji kartažanski general. Prešao je Alpe sa svojim slonovima 218 pr. n. e. Poražen kod Zame 202. Umro u izgnanstvu u Bitiniji nakon trovanja kako bi izbjegao Rimljane.
Rimsko razdoblje
146 pr. n. e. — 439 n. e.
Nakon uništenja Kartage, Srbija postaje rimska provincija Africa Proconsularis. Kartaga je obnovljena od Julija Cezara i Augustusa 29 pr. n. e. i postaje 4. grad carstva nakon Rima, Aleksandrije i Antiohije. Regija napreduje zahvaljujući maslinskom ulju i pšenici koja se izvozi u Rim. Kršćanstvo se tu rano uspostavlja (Sveti Kiprijан, Sveti Augustin, Tertulijan).
Zapamtiti
- Rimska Kartaga: 4. grad carstva (500 000 stanovnika)
- Amfiteatar El Jem (35 000 mjesta, 3. najveći)
- Akvaduk Zaghouan (132 km prema Kartagi)
- Sveti Augustin predaje retoriku u Kartagi
- Rano kršćanstvo: Tertulijan, Kiprijан, Augustin
Detaljna hronologija
Osnivanje provincije Africa
Rome organise les territoires conquis en province d'Africa Proconsularis. Capitale : Utique. Population : Berbères et descendants des Phéniciens (les « Libyphéniciens »).
Refondation de Carthage par Auguste
Jules César avait commencé. Auguste achève la refondation. La nouvelle Carthage devient rapidement une grande métropole : 500 000 habitants au IIe siècle. Capitale de la province d'Africa. 4e ville de l'empire.
Apogée romaine
Construction massive : amphithéâtre de Carthage, thermes d'Antonin (plus grand complexe d'Afrique romaine), aqueduc de Zaghouan (132 km), théâtre. À l'intérieur : Dougga, Sufetula (Sbeïtla), Mactar, Bulla Regia se développent. Production huile d'olive et blé.
Tertullien et premiers chrétiens
Tertullien (155-220), premier théologien chrétien latin, naît à Carthage. Pose les bases de la théologie occidentale. Apologétique. La province devient un foyer du christianisme africain.
Martyre de Perpétue et Félicité
Sainte Perpétue, jeune patricienne de Carthage, et Félicité, son esclave, martyrisées dans l'amphithéâtre de Carthage sous Septime Sévère. Texte « Passion de Perpétue et Félicité » est un témoignage majeur du christianisme primitif.
Révolte de Gordien à El Jem
L'empereur Gordien Ier proclamé empereur à Thysdrus (El Jem) lors d'une révolte contre Maximin le Thrace. Il commande la construction de l'amphithéâtre d'El Jem. Mort la même année (révolte de 22 jours).
Saint Cyprien évêque de Carthage
Cyprien, l'un des plus grands évêques d'Occident. Théologien, organisateur de l'Église d'Afrique. Martyrisé en 258 sous Valérien. Concile de Carthage (256) sur la rebaptisation des hérétiques.
Saint Augustin
Augustin d'Hippone, plus grand père de l'Église occidentale. Né à Thagaste (Souk Ahras, Algérie), évêque d'Hippone (Annaba). Étudia et enseigna la rhétorique à Carthage. « Confessions », « La Cité de Dieu ». Mort lors du siège vandale d'Hippone (430).
Chute de Carthage face aux Vandales
Les Vandales de Genséric, venus d'Espagne, s'emparent de Carthage. Fin de l'Afrique romaine. Royaume vandale d'Afrique jusqu'à la reconquête byzantine en 533.
Figures marquantes
Septime Sévère
145-211Empereur romain d'origine africaine (Leptis Magna, Libye), grandit en Tunisie. Premier empereur africain. Règne stable, victoires militaires.
Tertullien
155-220Premier grand théologien chrétien d'Occident. Né à Carthage. « Apologétique », « De Praescriptione ». Définit la Trinité avec « tres personae, una substantia ».
Saint Cyprien
200-258Évêque de Carthage, martyr. Organisateur majeur de l'Église d'Afrique. Décapité sous Valérien en 258.
Saint Augustin
354-430Père de l'Église, philosophe, théologien. Études à Carthage. Évêque d'Hippone. « Les Confessions », « La Cité de Dieu » sont des classiques de la pensée occidentale.
Gordien Ier
159-238Proclamé empereur à Thysdrus (El Jem). Commande la construction de l'amphithéâtre d'El Jem. Règne 22 jours avant sa mort.
Période vandale et byzantine
439 — 698
Les Vandales de Genséric, peuple germanique venu d'Espagne, fondent en Afrique le seul royaume germanique stable de la Méditerranée occidentale. Un siècle plus tard, Justinien charge le général Bélisaire de reconquérir l'Afrique pour l'Empire byzantin (533). Les Byzantins maintiendront la province jusqu'à la conquête arabe de 698.
À retenir
- Royaume vandale ariens (439-533) — capitale Carthage
- Sac de Rome par Genséric (455)
- Reconquête byzantine par Bélisaire (533)
- Bataille de Sufetula (647) — première rencontre arabo-byzantine
- Chute définitive de Carthage en 698
Chronologie détaillée
Prise de Carthage par les Vandales
Genséric, roi des Vandales, prend Carthage. Royaume vandale d'Afrique. Conversion à l'arianisme (christianisme hérétique). Persécution des catholiques. Pirateries en Méditerranée.
Sac de Rome par Genséric
Les Vandales remontent jusqu'à Rome qu'ils pillent pendant 14 jours. Origine du mot « vandalisme ». Ils ramènent l'impératrice Eudoxie et ses filles à Carthage.
Reconquête byzantine par Bélisaire
Justinien envoie Bélisaire, son meilleur général, qui débarque en Afrique. Victoire à Decimum et Tricamarum. Le roi vandale Gélimer se rend. Création de la préfecture du prétoire d'Afrique. Reconstruction de Carthage et de nombreuses basiliques.
Apogée byzantine
Carthage redevient prospère. Construction de fortifications (Kélibia, Aïn Tounga). Basiliques chrétiennes. Mosaïques. La province d'Afrique est l'un des piliers économiques de l'empire byzantin.
Bataille de Sufetula (Sbeïtla)
Première grande confrontation entre Arabes et Byzantins. Le patrice Grégoire, qui s'était proclamé empereur d'Afrique, est tué par les Arabes commandés par Abdallah ibn Sa'd. Sa fille est livrée comme esclave. Sbeïtla pillée et abandonnée.
Chute de Carthage et fin de l'Afrique byzantine
Hassan ibn Numan détruit définitivement Carthage en 697-698. Les Byzantins évacuent. Carthage est rasée, ses pierres serviront à construire Tunis et Kairouan. Fin de 800 ans de présence romano-byzantine.
Figures marquantes
Genséric
389-477Roi des Vandales (428-477). Conquit l'Afrique du Nord. Sac de Rome (455). L'un des « rois barbares » les plus puissants. Régna 49 ans.
Bélisaire
505-565Général byzantin de Justinien. Reconquête de l'Afrique vandale (533-534), de l'Italie ostrogothique. L'un des plus grands militaires de l'antiquité tardive.
Justinien Ier
482-565Empereur byzantin (527-565). Reconquêtes en Afrique, Italie, Espagne. Codification du droit romain (Corpus Juris Civilis). Sainte-Sophie de Constantinople.
Patrice Grégoire
?-647Patrice byzantin d'Afrique qui se proclame empereur en 646. Tué par les Arabes à la bataille de Sufetula (Sbeïtla) en 647. Sa fille livrée comme esclave.
Conquête arabe et époque aghlabide
647 — 909
La conquête arabe transforme radicalement la région : islamisation, arabisation linguistique, fondation de Kairouan (670) comme première grande cité musulmane d'Afrique du Nord. Au IXe siècle, l'émirat aghlabide indépendant fait de Kairouan une capitale rayonnante (Grande Mosquée Okba reconstruite, conquête de la Sicile, ribats côtiers).
À retenir
- Osnivanje Kairouana od Okbe ibn Nafija (670)
- Berberska otpora Kahene (688-703)
- Nezavisni aglabidski emirat (800-909)
- Osvajanje Sicilije (827-902)
- Vrhunac Kairouana: Džamija Okba obnovljena, Bazeni, ribati
Detaljna hronologija
Osnivanje Kairouana od Okbe ibn Nafija
Arapski general Okba ibn Nafi osniva Kairouan usred polupustinjske ravnice kako bi ga učinio trajnom vojnom i verskom bazom. Legenda kaže da se njegova kamila legnula na tom mjestu i da je izvor čudesno izbio. Džamija Okba sagrađena iste godine.
Otpora Kahene
Dihya, poznata kao "Kahena" (proročica), berberska kraljica plemena Djerawa, vodi otpor protiv Arapa. Više puta porazi njihove armije. Strategija spaljene zemlje. Ubijena 703. godine kod Tabarka. Legendarna figura berberskonog nacionalizma.
Konačno osvajanje i osnivanje Tunisa
Hassan ibn Numan uništava Kartagu. Osniva Tunis (Tunes) u blizini. Afričko hrišćanstvo postepeno nestaje u korist islama. Berberi se masovno islamizuju.
Velika berberska buna
Ustanak berbera harižita (manjinska grana islama) protiv omejadskog centralizovanja. Bitka plemenitih, bitka kod Bagdoure. Arapi održavaju svoju moć, ali se harijitizam ukorenjuje u nekim regijama (Djerba, algijski Mzab).
Nezavisni aglabidski emirat
Ibrahim ibn al-Aghlab dobija autonomiju od Bagdada. Aglabidska dinastija. Faktička nezavisnost od abasidskog kalifata. Kairouan sjajni glavni grad. Intelektualni, ekonomski i vojni vrhunac.
Izgradnja ribata Suza
Aglabidski emir Ziadat Allah I naređuje izgradnju ribata (tvrđava-manastir) Suza, jednog od najstarijih i bolje očuvanih u islamskom svetu. Model obalne ribata za odbranu od bizantskih upada.
Osvajanje Sicilije
Aglabidi osvajaju bizantsku Siciliju u 75 godina: Mazara (827), Palermo (831), Sirakuza (878), Taormina (902). Emirat Sicilije pod aglabidskim uticajem do normandskog osvajanja (1091).
Obnova Velike Džamije Okba
Emir Ziadat Allah I obnavlja Veliku Džamiju Kairouana u njenoj sadašnjoj formi. 414 antičkih kolona od ponovne upotrebe, kvadratni minaret (najstariji koji stoji na svetu), mihrab olepšan abasidskom керамиком. Arhitektonski model za ceo Maghreb i Andaluziju.
Aglabidski bazeni
Stvaranje dva monumentalna bazena Kairouana (130 m i 37 m prečnika) napajana akvadoktom od 36 km od Cherichire. Kapacitet 50 000 m³. Hidraulična čuda izučavana kao model srednjovekovnog islamskog inženjerstva.
Betekajne ličnosti
Okba ibn Nafi
622-683Arapski osvajač, osnivač Kairouana (670). Desna ruka halife Mu'avije. Ubijen u zaседi berbera kod Sidi Okbe (Alžir).
Kahena (Dihya)
?-703Berberska ratnica kraljica, proročica, poslednja velika otpornica na arabsku osvojnost. Više puta je pobedila Hassana ibn Numana. Ubijena kod Tabarka. Figura berberskonog nacionalizma.
Hassan ibn Numan
kraj VII vekaOmejadski arapski general. Konačno je osvojio Tunis. Uništio Kartagu 698. godine i osnovao Tunis.
Ibrahim ibn al-Aghlab
756-812Osnivač aglabidske dinastije. Dobio je autonomiju od Bagdada 800. godine. Prvi emir nezavisnog arapskog Magreba.
Ziadat Allah I
?-838Aglabidski emir (817-838). Osvajač Sicilije. Obnavljač Velike Džamije Kairouana (836). Graditelj ribata Suza (821).
Fatimidski i ziridski period
909 — 1148
Fatimidska šiitska ismailijska dinastija osniva Mahdiju 916. godine i osvaja Egipat 969. godine (gde prenosi svoju prestonicu u Kairo). Ziridi, berbarski locumtenenti, vladaju Tunisijom u njihovo ime, zatim se odvajaju. Region doživljava 1057. godine katastrofalnu invaziju Banu Hilala.
Važno zapamtiti
- Osnivanje Mahdije (916) od strane Fatimida
- Osvajanje Egipta (969) — Kairo osnovan
- Ziridsko odvajanje (1048)
- Katastrofalna invazija Banu Hilala (1051)
- Pljačka Kairana (1057) — kraj njegovog zlatnog doba
Detaljana vremenska linija
Dolazak Fatimida
Ubayd Allah al-Mahdi, pretpostavljeni potomak Fatime kćeri Poslanika, svrgnava Aglabide. Osniva fatimidsku šiitsku ismailijsku dinastiju. Imeri da ponovno osvoji ceo islamski svet za šitizam.
Osnivanje Mahdije
Ubayd Allah al-Mahdi osniva svoju novu prestonicu Mahdiju na poluostrvu. Jedinstveni geometrijski urbanistički plan u srednjovekovnom Sredozemlju. Tvrđava, kalifski palata, vojni port. Skifa El Kahla još uvek svedoči o tome.
Fatimidsko osvajanje Egipta
Fatimidski general Jawhar al-Siqilli osvaja Egipat za Fatime. Osniva Kairo (Al-Qahira). Univerzitet Al-Azhar. Prestonica fatimidskog carstva je prebačena iz Ifrikiјe (Tunisije) u Egipat.
Ziridski emirat
Prvi fatimidski vladar Egipta poverava Tunisiju svom berbarskom locumtenetu Bologhine ibn Ziriju, osnivačу ziridske dinastije. Prestonica Kairan (zatim Mahdiјa). 1048. godine, al-Mu'izz ibn Badis se odvaja tako što se uključuje u sunnitski kalifat Bagdada.
Invazija Banu Hilala
U odmazdi za ziridsko odvajanje, fatimidski kalif Egipta opušta arapska nomadska plemena Banu Hilal i Banu Sulaim na Ifrikiјu. Katastrofalne posledice: devastacija, kraj intenzivne poljoprivrede, pljačka Kairana 1057. godine. Ubrzana jezička i kulturna arabizacija. Ibn Haldoun će analizirati ovu katastrofu u XIV veku.
Pljačka Kairana
Banu Hilal pljačkaju i uništavaju Kairan. Sveti grad nikada neće vratiti svoju bivšu slavu. Ziridi se sklanjају u Mahdiju. Kraj zlatnog doba Kairana.
Normandsko osvajanje Mahdije
Roger II od Sicilije, normandski kralj, osvaja Mahdiju, Tunis, Susu, Kerkenu. Kratka hrišćanska okupacija (Normandsko kraljevstvo Afrike). Kraj Sirida. Ponovna osvajanja od strane Almohada 1160. godine.
Istaknute ličnosti
Ubayd Allah al-Mahdi
?-934Osnivač fatimidske dinastije. Prvi kalif (909-934). Osniva Mahdiju (916). Pretpostavka da je potomak Fatime kćeri Poslanika.
Jawhar al-Siqilli
928-992Fatimidski general. Osvojio je Egipat 969. godine. Osnovao je Kairo i univerzitet Al-Azhar. Potekao je iz Sicilije (« Siqilli »).
Bologhine ibn Ziri
?-984Osnivač ziridske dinastije. Berbarki locumtenet Fatimida. Prestonica Ahir zatim Kairan.
Al-Mu'izz ibn Badis
1008-1062Ziridski emir koji prekida sa fatimidskim šiitskim kalifatom (1048) da bi se uključio u abasidski sunnitski kalifat. Uzrok invazije Banu Hilala u odmazdi.
Almohadsski i hafsidski period
1148 — 1574
Almohadi iz Maroka osvojavaju Tunisiju 1159. godine, kratkotrajno ujedinjujući Magreb. 1229. godine, njihov guverner Abu Zakarija proglašava svoju nezavisnost i osniva hafsi dinast koja će vladati 345 godina iz Tunisa. Medina od Tunisa dobija svoj sadašnji oblik. Sveti Luj umire tamo 1270. godine. Borbe sa Špancem i Osmanlijama u 16. veku.
Važno zapamtiti
- Hafsi nezavisnost (1229) — glavni grad Tunis
- Sveti Luj umire u Kartagini (1270)
- Ibn Haldun rođen u Tunisu (1332) — otac sociologije
- Dolazak Andaluzijaca izgnanih iz Španije (1492)
- Osmanska osvajanja (1574) — kraj Hafsia
Detaljnija hronologija
Almohadno osvajanja
Abd al-Mu'min, almohadi kalifat iz Maroka, osvaja Ifrikiju. Ponovo ujedinjuje Magreb pod almohandi religioznom jedinstvom. Carsku prijestolnicu: Marakes. Tunis upravlja almohadi guverneri.
Hafsi nezavisnost
Abu Zakarija, almohadi guverner Tunisa, proglašava nezavisnost i osniva hafsi dinast. Tunis glavni grad centralnog Magreba. Medina od Tunisa dobija svoj sadašnji oblik. Vrhunac hafsi: 13.-14. veka.
Smrt Svetog Luja u Kartagini
Luj IX, kralj Francuske (Sveti Luj), vodi 8. krstaški pohod protiv Tunisa. Iskrcava se na plaži Kartagine. Epidemija dizenterije pustosi vojsku. Luj IX umire 25. avgusta 1270. Katedrala Svetog Luja biće izgrađena 1890. na brdu Birsa u njegovu uspomenu.
Ibn Haldun, intelektualni džin
Rođen u Tunisu (1332), Ibn Haldun je jedan od najvećih istoričara i socijaloga svih vremena. Njegova "Muqaddima" ("Prologomena") je uvod u njegovu opštu istoriju. Preteča sociologije i političke ekonomije. Umro u Kairu.
Dolazak Andaluzijaca
Posle pada Granade i španske Rekonkiste, izgnani Mauri se masovno prate u Tunisiju. Naseljavaju se u mediname (Tunis, Testour, Cap Bon). Donose svoju kulturu (arhitekturu, malouf muziku, poljoprivredu, zanatstvo).
Karlo V osvaja Tunis
Imperator Karlo V vodi krstaški pohod protiv Tunisa da otjera osmanskog pirata Khayr ad-Dina Barbarosu koji se tamo naselio. Tunis pljačkan 3 dana. Karlo V ponovo postavlja hafsi beja Hasana kao vazala.
Osmanska osvajanja
Sinan-paša, na čelu osmanske flote, osvaja Tunis i La Guletu. Definitivni kraj hafsi dinast (koja je vladala 345 godina). Osnivanje osmanske regencije Tunisa.
Istaknute ličnosti
Abu Zakarija Jahja
1203-1249Osnivač hafsi dinast (1229). Prvi hafsi emir Tunisa. Proširuje autoritet na istočnu Alžiriju i Libiju.
Sveti Luj (Luj IX)
1214-1270Kralj Francuske (1226-1270). Umro u Kartagini tokom 8. krstaški pohoda protiv Tunisa (1270). Kanoniziran 1297. Katedrala Svetog Luja u Kartagini u njegovu uspomenu.
Ibn Haldun
1332-1406Istoričar, sociolog, filozof rođen u Tunisu. Autor Muqaddime. Smatran ocem-osnivačem sociologije i moderne političke ekonomije. Velika uticaja na zapadnu misao (Tojnbi, Brodel).
Karlo V
1500-1558Imperator Svetog rimskog carstva (1519-1558) i kralj Španije. Osvoji Tunis 1535. Protivnik Sulejmana Veličanstvenog na Mediteranu.
Osmanska regencija i husseinijska dinast
1574 — 1881Tunisija postaje poluautonoma osmanska regencija. Turski paše brzo ustupaju mesto dejima, a zatim bejima (lokalnim vladarcima). Husseinijska dinast (od 1705) vlada 252 godine. Tunis je mediteranska razvodnica, ponekad saveznika barbarskih gusara. U 19. veku, država se modernizuje (prvi ustav arapsko-muslimanskog sveta 1861) ali se katastrofalno zadužuje.
Važno zapamtiti
- Husseinijska dinast od 1705 (252 godine)
- Barbaraska piratstva (17.-19. veka)
- Reforme Ahmeda-beja: ukinuće ropstva 1846
- Pakt osnova (1857) — građanska prava
- Prva arapsko-muslimanska Ustava (1861)
Detaljnija hronologija
Poluautonoma osmanska regencija
Tunis postaje osmanska regencija koju upravlja paša kojeg imenuje sultan. Turska garnizona (janjičari). Ali se stvarna vlast brzo prebacuje na deye (vojne vođe), zatim na bejeve (civilne vođe).
Muradijska dinastija
Ramdane Bey (muradijski) preuzima stvarnu vlast. Njegova dinastija vlada tokom 90 godina. Izgradnjapalata (Bardo), medresi, džamija (Sidi Mehrez u Tunisu). Borbe sa alžirskim i tripoljskim gusarima.
Dolazak hussejnidske dinastije
Hussein I ben Ali, bivši muradijski oficir grčko-korzikanskog porekla, preuzima vlast i osniva hussejnidsku dinastiju koja će vladati 252 godine, do 1957. 22 hussejnidska beja se smenjuju.
Barbarski gusarski ratovi
Barbarski gusari iz Tunisa, Alžira i Tripoljitanije vode gusarski rat protiv mediteranskih hrišćana. Hrišćanski robovi u Tunisu: 5 000 do 30 000 prema epohama. Glavna ekonomska aktivnost (otkup zarobljenika, plen).
Kraj barbarskih gusarskih ratova
Evropske sile (SAD, Engleska, Francuska) nametnule su silom kraj barbarskoj pirataciji. Bombardovanje Alžira 1830. Tunis ukida ropstvo hrišćana.
Reforme Ahmed Beya
Ahmed Bey započinje modernizaciju: redovna vojska, Vojna škola Bardo (1840), ukidanje ropstva (1846), tuniska valuta. Prvi muslimanski suverenul koji je ukinio ropstvo. Zvanična poseta Francuskoj (1846).
Temeljni pakt
Mohamed Bey proglašava Temeljni pakt (Ahd al-Aman): jednakost svih pred zakonom, religijska sloboda, garantije za ne-muslimane. Prvi tekst građanskih prava u arapsko-muslimanskom svetu.
Prva Ustava arapsko-muslimanskog sveta
Mohamed Sadok Bey proglašava prvu Ustavu arapskog i muslimanskog sveta. Ograničenje moći Beja, razdela vlasti (skromna), Vrhovni savet. Suspendovana 1864. posle narodno ustanka.
Narodni ustanak
Masivna buna protiv udvostručavanja kapitalnog poreza (mejba). Predvodio je Ali Ben Ghedhahem. Bey suspenduje Ustavu i gasi je vojnom silom. Prvi moderni narodni pokret u Tunisu.
Bankrot i finansijska tutelage
Regencija je u stanju platne nesposobnosti (dug od 240 miliona franaka). Stvaranje međunarodne finansijske komisije (Francuska, Engleska, Italija) koja nadzire tuniske finansije. Naslućuje gubitak suvereniteta.
Značajne ličnosti
Hussein I ben Ali
1675-1740Osnivač hussejnidske dinastije (1705). Grčko-korzikanskog porekla. Vladao 25 godina. Stabilizovao je regenciju.
Hammouda Pacha
1759-1814Bej Tunisa (1782-1814). Dugo vladanje od 32 godine. Masivna izgradnja: medresa Sahibet El-Tabaa, palata. Odbio je Alžirce (bitka na Kefu, 1807).
Ahmed Bey
1806-1855Bej Tunisa (1837-1855). Modernizator. Ukinio ropstvo 1846. (pre SAD). Vojna škola Bardo. Poseta Francuskoj.
Mohamed Sadok Bey
1813-1882Bej Tunisa (1859-1882). Proglasio prvu Ustavu arapskog sveta (1861). Vladao tokom protektorata (1881).
Khayr ad-Din Pacha
1820-1890Reformator, prvi ministar (1873-1877). Autor Mukaddime (1867), reformatski spis. Modernizovao je obrazovanje (Sadiki Kolej). Preteča tunisijskog nacionalizma.
Francuski protektorat
1881 — 195612. maja 1881, Bardski ugovor uspostavlja francuski protektorat nad Tunisijom. Francuska kontroliše diplomatiju, vojsku i finansije; Bej zadržava svoju simboličnu vlast. Brza modernizacija (železnice, luke, škole, kolonijalna poljoprivreda), ali pojava moćnog nacionalističkog pokreta sa Burguibom kao vodeću figuru. Nezavisnost 20. marta 1956.
Važno
- Bardski ugovor (12. maj 1881)
- Osnivanje Destour-a (1920) zatim Neo-Destour-a (1934)
- Habib Bourguiba lider nacionalizma
- Tuniska kampanja (1942-43) — Rommel pobjeđen
- Nezavisnost 20. marta 1956.
Detaljnа hronologija
Bardski ugovor
Pod izgovorom khroumirskih upada u Alžir, francuska vojska okupira Tunisu. Bei Mohamed Sadok potpisuje Bardski ugovor koji uspostavlja francuski protektorat. Francuska kontrolira diplomatiju i vojsku.
Marzanska konvencija
Produbljivanje protektorata. Francuska sada kontrolira i administraciju, finansije i tuniskopravni sistem. Uspostavljanje francuskog rezidenta generalnog (de facto guvernera). Bei postaje protokolarni autoritet.
Kolonijalna modernizacija
Izgradnja železnica (Tunis-Alžir 1898), moderni port u Bizertama (1898), uređenje medina, škole, bolnice. Poljoprivredna kolonizacija: 800 000 hektara Evropljani (Italijani i Francuzi). Avenija Habib Bourguiba prošibljena u Tunisu.
Pokret Mladi Tunisani
Prvi moderni nacionalistički pokret, vođen od strane Ali Bach Hambe i Bechir Sfara. Zahtjeva jednakost sa kolonistima. Džellaz nemiri (1911): anti-italijanski nemiri. Prvi štrajkovi. Pokret potisnut 1912.
Uspostavljanje Destourа
Šeih Abdelaziz Thaalbi osniva Tunsku konstitucionu liberalnu stranku (Destour). Prva masovna nacionalistička politička stranka. Zahtjeva povratak Ustavu od 1861. i završetak protektorata.
Uspostavljanje Neo-Destourа
Habib Bourguiba, mladi advokat, dijeli Destour i osniva Neo-Destour, moderniju i borbenu stranku. Bourguiba postaje neosporni lider tunisijskog nacionalizma. Više puta zatvoren.
Tuniska kampanja (WWII)
Afrika Korps Rommel i Saveznici (Britanci, Amerikanci, Slobodni Francuzi) sukobljavaju se u Tunisu. 250 000 nemačkih i italijanskih zarobljenih. Bitka kod Mareta, El Alameina. Tunisa oslobođena 13. maja 1943. Američka grobnica u Gammartu (2841 grob).
Oružana borba za nezavisnost
Maki u srednjoj Tunisu (« fellagas »). Ubistvo Farhat Hached (sindikalog, 1952), Hédi Chaker (1953). Oštra francuska represija. Pierre Mendès France predlaže autonomiju (1954). Bardski ugovori (3. juna 1955).
Nezavisnost Tunise
Pierre July, francuski ministar marokanskih i tunisijskih poslova, i Tahar Ben Ammar, tunijski premijer, potpisuju protokol o nezavisnosti u Parizu. Tunisa postaje suverena država. Bourguiba se vraća triumfalno.
Istaknute ličnosti
Pierre Cambon
1843-1924Francuski rezident general u Tunisu (1882-1886). Arhitekta sistema protektorata. Modernizator.
Šeih Abdelaziz Thaalbi
1876-1944Osnivač Destourа (1920). Autor « La Tunisie martyre » (1920), antikolonijalni pamflet objavljen u Francuskoj. Reformistički teolog.
Habib Bourguiba
1903-2000Otac nezavisnosti, osnivač Neo-Destourа (1934), prvi predsednik Republike (1957-1987). Diplomat Sorbonne. Više puta zatvoren od strane Francuza.
Farhat Hached
1914-1952Sindikalac osnivač UGTT (1946). Lik tunisijskog nacionalizma. Ubijen od strane Crvene ruke (francuska terorističke organizacije) 5. decembra 1952.
Tahar Ben Ammar
1889-1985Premijer tokom nezavisnosti (1954-1956). Potpisnik autonomnih ugovora zatim protokola o nezavisnosti.
Tuniska Republika
1957 — danas
25. jula 1957. godine, Ustavotvorna skupština proglašava Republiku i smenjuje beja Lamina. Habib Burguiba postaje prvi predsednik. Ubrzana modernizacija (Zakon o ličnom statusu za žene, obrazovanje, zdravstvo). Državni udar Ben Alija 1987. godine, zatim Jasminska revolucija 2011. godine (prvi ustanak Arapskog proleća). Demokratski Ustav iz 2014. godine. Politička kriza 2021–2024. pod Kaisom Saidom.
Važne činjenice
- Proglašenje Republike (25. jula 1957)
- Zakon o ličnom statusu — prava žena (1956)
- Burguiba modernizator (1957–1987)
- Jasminska revolucija (14. januara 2011)
- Demokratski Ustav (2014) — Nobelova nagrada 2015
- Demokratska kriza pod Kaisom Saidom (2021–)
Detaljna hronologija
Proglašenje Republike
Ustavotvorna skupština smenjuje beja Lamina i ukinjavaju monarhiju. Tunizija postaje Republika. Habib Burguiba je njen prvi predsednik. Datum je postao Dan Republike.
Zakon o ličnom statusu
Objavljen nekoliko meseci nakon nezavisnosti, ukida poligamiju, uvodi sudski razvod (oba supružnika imaju pravo), utvrđuje minimalnu starost za brak. Revolucionarni tekst za arapski i muslimansku svetinu. Datum je postao Dan žena.
Burguibina predsednica
30 godina vlasti. Modernizacija: besplatno i obavezno obrazovanje, školovanje devojčica, planiranje porodice (1964 — prvi muslimanski narod), nacionalizacije. Pro-zapadna politika, maghrebinska ravnoteža. Burguiba postaje «doživotni predsednik» 1975. godine.
Legalizovan multipartizam
Burguiba zvanično dozvoljava multipartizam. Nekoliko legalizovanih stranaka: MDS, PCT (komunistička). Ali Destourska socijalistička stranka ostaje hegemonska. Prve višestranačke parlamentarne izbore.
Državni udar Ben Alija
Premijer Zine El-Abidine Ben Ali smenjuje Burguibu (84 godine, proglašenu senilnom od 7 lekara) u primeni člana 57 Ustava. «Medicinski državni udar». Burguiba je stavljen u kućni pritvor u Monastiru do njegove smrti (2000).
Ben Alijev režim
23 godine vlasti. Ekonomski razvoj (rast od 4–5 %/godišnje), turizam, infrastruktura. Ali rastući autoritarizam: izbori sa prevodom (Ben Ali ponovno izabran sa 99,98 % 2009), korupcija (Trabelski klan), represija. Tunizija je rangirana među najrepresivnijim režimima Severne Afrike.
Samospaljivanje Mohameda Buazizija
U Sidi Bouzidu, trgovac sa ulice Mohamed Buazizi sesamospaljuje nakon policijske humilijacije. Njegova smrt 4. januara 2011. izaziva val masivnih manifestacija širom Tunizije. Početak «Jasminske revolucije».
Pad Ben Alija
Nakon 4 nedelje masivnih manifestacija i smrti (300+ ubijenih od policije), Ben Ali bezi u Saudijsku Arabiju. Kraj 23 godine diktature. Početak Arapskog proleća (Egipat, Libija, Sirija, Jemen će slediti). Tunizija jedina zemlja koja je uspela svoju demokratsku tranziciju.
Prve slobodne izbore
Izbor Ustavotvorne skupštine. Ennahda (umjerena islamistička stranka) je na čelu (37 %). Koalicija Troika sa Ettakatolom (levo) i CPR-om (centar). Moncef Marzouki postaje predsednik.
Demokratski Ustav
Proglašenje najnaprednijeg Ustava u arapskom svetu: demokratija, podela vlasti, ljudska prava, paritet muškaraca i žena na izbornim listama, sloboda savesti. Međunarodno pohvaljen.
Predsedništvo Beji Kaid Esebsija
Prvi demokratski izabrani predsednik (izbori 2014). 92 godine na inauguraciji. Politika stabilizacije. Preminuo na funkciji u julu 2019.
Nobelova nagrada za mir
Kvartet za nacionalni dijalog Tunisa (UGTT, UTICA, LTDH, Orden advokate) dobija Nobelovu nagradu za mir jer je spasio demokratsku tranziciju Tunisa 2013-2014, nakon političkih atentata (Čokri Belaïd, Mohamed Brahmi).
Izbor Kais Saida
Univerzitetski konstitucianalista nezavisan, Kais Said je izabran za predsednika (72,7 % u drugoj rundi) protiv Nabila Karuia, medijskog magnata. Kampanja bez oglašavanja, minimalno finansiranje. Izabran na programu direktne demokratije i borbe protiv korupcije.
Velika politička kriza
Kais Said uklanja premijera, suspenzuje Parlament i koncentriše moći u svoje ruke. Mere osuđene kao "ustavni puč" od opozicije. Odobrene od strane većine stanovništva suočene sa ekonomskom i zdravstvenom krizom (Covid).
Novi Ustav
Referendum odobrava novi Ustav (94,6 % da, ali sa učešćem od samo 30 %). Hiper-predsednički režim. Drastično smanjenje ovlašćenja Parlamenta. Kritikovan od međunarodnih NVO.
Ponovno izbor Kais Saida
Ponovo izabran za drugi mandat sa 90,7 % glasova u izboru bez ozbiljne konkurencije (glavni opozicionari u zatvoru ili sprečeni da se kandiduju). Međunarodno kritikovan za nazadovanje demokratije.
Istaknute ličnosti
Habib Burgiba
1903-2000Osnivač moderne Tunisa. Prvi predsednik (1957-1987). Modernizator. Zakonik o statusu Doma. Preminuo u Monastiru.
Zine El-Abidin Ben Ali
1936-2019Autoritar predsednik (1987-2011). Zbačen Jasminom revolucijom. Izbeglica u Saudijskoj Arabiji do njegove smrti.
Beji Kaid Esebsija
1926-2019Prvi demokratski izabrani predsednik (2014-2019). Stabilizator posle revolucije. Preminuo na funkciji.
Kais Said
1958-Sadašnji predsednik od 2019. Konstitucianalista. Izabran na programu protiv korupcije. Kritike na nazadovanje demokratije od 2021.
Vasila Burgiba
1912-1999Druga supruga Burgibinog (udana 1962-1986). Velika politička uticaja. Ikonična prva dama.
Mohamed Buazizi
1984-2011Ulični trgovac koji se samopalila 17. decembra 2010. u Sidi Buzidu. Okidač Jasmine revolucije i Arapskog proleća.
